Željko Joksimović nastupa u Valjevu za Novu godinu

Valjevce ove godine očekuje spektakularan gradski doček budući da će na centralnom trgu nastupiti Željko Joksimović, Ana Bekuta, Miki Jevremović i Jelena Jevremović.

Iz budžeta grada navodno je izdvojeno tri miliona dinara kako bi ovaj koncert bio upriličen za najluđu noć.
 

Međutim, ovoliki trošak pravda se time što Valjevo do sada nije organizovalo ovakve dočeke za svoje sugrađane, a suma koja je izdvojena iz gradskog budžeta nije bila dovoljna da se plate svi koji nastupaju 31. decembra već su u pomoć priskočili i brojni.

Umesto poklona, debeli minusi ispod jelke

Beograd -- Kada budu ispraćali ovu godinu, mnogi građani u Srbiji će poželeti da se u narednoj novoj 2013. izbore sa svim svojim dugovanjima.

Umesto poklona, ispod jelke čekaju nas minusi na svim poljima. Tu će biti i neplaćeni računi, krediti i kamate za kašnjenja, tekući računi ispod crvene linije.
Želja da sa trenutnim platama podmirimo potrebe svog domaćinstva i pokrijemo bar deo sopstvenih zaduženja, privilegija je malog broja građana naše zemlje.
Zato je u Srbiji ovih godina najčešće pitanje koje postavljamo i sebi i drugima - kako uspevamo da preživimo sa ovakvim primanjima? Odgovor ne mogu da daju ni stručnjaci, jer gotovo 70 odsto domaćinstava, pokazuju istraživanja, jedva sastavlja kraj sa krajem.

Prosečna zarada je statistička varka, jer malo govori o stvarnom stanju finansija domaćinstava s ozbirom na to da ne postoje preliminarni podaci o kupovnoj moći domaćinstava koji izostaju zbog izbegavanja države da uradi socijalne karte.

Statistički prikaz o potrošnji domaćinstava opet daje samo neke orijentacione podatke. Veoma je interesantno da je prosečna zarada po stanovniku 89,1 evro, za razliku od Crne Gore gde je prosečna zarada oko 130 evra, a u Sloveniji 380 evra. To je ukupni potencijal potrošnje i veoma je bitno uporediti kupovne moći na ovaj način.

Upravo zbog besparice, većina žitelja Srbije preživljava uz pomoć odloženog plaćanja. Čak i mleko i hleb, salamu plaćamo, kada možemo, na sedam meseci. Nekad smo za to vreme otplaćivali tehniku i nameštaj. Život na poček potvrđuje i statistika, pa prema istraživanjima udeo čekova na odloženo plaćanje u ukupnoj potrošnji dostigao je 20 odsto. Uoči praznika kupci ispišu i do 50 odsto više čekova.

.
Sa prosečnim primanjima danas u Srbiji mogu se pokriti troškovi minimalne potrošačke korpe. Za onu „puniju“ neophodne su bezmalo dve mesečne zarade. Porodice, prema poslednjim podacima statistike, mesečno na raspolaganju imaju skoro 55.000 dinara. Toliko nam stiže iz jedne plate „teške“ 22.176 dinara i jedne penzije koja prosečno iznosi 19.398 dinara.

Najveći deo primanja - 43,2 odsto odlazi za hranu i bezalkoholna pića, pokazuju podaci statistike o raspoloživim sredstvima i ličnoj potrošnji domaćinstva. Najviše za hranu, čak 47,5 odsto, troše žitelji južne i istočne Srbije, a najmanje u Vojvodini - 38,2 odsto. Situacija je obrnuta kada su troškovi stanovanja, struje, gasa i prevoza u pitanju. Najmanje za te usluge izdvajaju na jugu naše zemlje, a najviše na severu.

Iako nas svakodnevno upozoravaju da nam plate i penzije rastu brže od produktivnosti privrede, poređenje platežne moći građana u prošloj i ovoj godini na strani je vremena koje je prošlo. Za prosečnu platu lane smo mogli da kupimo čak 16 kilograma svinjskog mesa više nego danas, a 50 litara ulja ili 40 litara običnog mleka manje možemo sada da priuštimo nego u istom periodu prošle godine. I krompir nam je postao skupa roba - za prosek možemo da kupimo čak 100 kilograma manje nego lane.

Kada se na sve svakodnevne izdatke dodaju i krediti koje ima većina žitelja Srbije, „teret“ je duplo teži. Zaključno sa novembrom, građani duguju bankama gotovo 600 milijardi dinara, 10 odsto više nego prošle godine. Polovinu ove sume čine stambeni krediti, zbog gotovinskih kredita zaduženi smo 164 milijarde dinara, i tu je rast od 15 odsto. Potrošački krediti na godišnjem nivou beleže značajan pad od 15 odsto. Upravo i taj podatak pokazuje i značajan pad standarda i kupovne moći stanovništva, jer smo zaduženi do guše.

Nova godina, najstariji praznik- kako se gde proslavlja u svetu

Doček Nove godine je najstariji od svih praznika, a prvi put je obeležen u drevnom Vavilonu, pre oko 4.000 godina i od tada su se mnogi običaji promenili i ljudi širom sveta je slave na drugačije načine

Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina.
    U antičkom Rimu ona je počinjala na martovske kalende 1. marta. U Vizantiji početak godine je bio 1. septembar. Prvi januar (januarske kalende) bio je u antička vremena dan kada su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona.
    Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, pa se tek od 12. veka postepeno prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.
    Razne kulture i religijski sistemi imaju različite običaje vezane za doček Nove godine, ipak Gregorijanski kalendar danas se iz praktičnih razloga koristi u gotovo celom svetu.
    Svaka zemlja ima svoje novogodišnje običaje: Španci, na primer, u ponoć jedu grožđe i to po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini, Grci jedu kolač u  kojem se nalazi novčih, koji u Novoj godini donosi sreću - prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a  treće za kuću, a ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.
    Japanci doček Nove godine obeležavaju ceo dan. Oni počinju u jutarnjim satima kada čišćenjem kuća, procesom poznatim kao "ousouji", simbolično "teraju prašinu" iz prošlosti i pripremaju dom za uspešnu novu godinu.
    Završni čin proslave u Japanu je slušanje zvonjave sata koji se oglašava 108 puta čime se smatra da je oterana nesreća, nezadovoljstvo i sebičnost.
    Tradicija da se u novogodišnjoj noći napravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući  išli ulicama kako bi rasterali zle duhove. Kasnije su na red
došli bubnjevi, crkvena zvona i svi drugi instrumenti.
    U Brazilu pored, neverovatnih žurki za doček, kada je poznata plaža Kopakabana puna posetilaca, postoje i tradicije koje obavljaju žitelji te zemlje čime pozdravljaju sledeću godinu.
     U toj zemlji je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Nakon slavlja u ponoć uz muziku, vatromet i večeru, Brazilci odlaze na plažu gđe preskaču "sedam talasa", bacaju cveće u okean, dok neki pale sveće u pesku što predstavlja drevne rituale koji treba da donesu sreću i bogatstvo u narednoj godini.
    U nekim gradovima Kolumbije, porodice simbolično slave odlazak stare i dolazak nove godine, zabavljajući se lutkom. Velika, muška lutka predstavlja staru godinu, a  članovi porodice umotavaju je u različite materijale i na kraju, tačno  u 12 sati, zapale.
    Ponekad se u lutku stave petarde i obavezno stare stvari koje porodici više nisu potrebne. To su stvarčice koje nas podsećaju na tužne uspomene i nešto što želimo da zaboravimo. Paljenje tih stvari simbolično znači da se ostavljaju sve loše stvari iz stare godine i pozdravlja je na nova, srećnija godina.
    Nemcima je nezamisliva novogodišnja noć bez vatrometa, dok Britanci strepe ko će im prvi doći u goste, jer, prema starim verovanjima, to znači koliko će imati sreće u novoj godini. Ako im u goste bane muška osoba sa poklonima, pravi su srećkovići, ali je loše ako je prva gošća ženska osoba.
    Na Novu godinu u Kini sva su vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba "prerezala", odnosno sprečila porodičnu sreću u predstojećoj godini.
    Obzirom da se dolazak Nove godine koristi i za obilazak dalekih rođaka veliki broj ljudi kreće na putovanje, što dovodi do gužvi u saobracaju zemlje koja ima 1,3 milijarde ljudi.
    Nekoliko dana pre dolaska Nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću, kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije koje tretiraju teme sreće, bogatstva, dugovečnosti i srećan brak sa mnogo dece.
    Nekada su Kinezi na taj dan prinosili darove bogovima, a noć u kojoj se proslavlja dolazak Nove godine provodi se u krugu porodice.

Budva za doček izdvaja 200.000 evra, estradna elita peva širom Crne Gore

PODGORICA -Opštinska vlast i turistička organizacija u Budvi organizovaće i ove godine na gradskom trgu doček Nove godine, a za tu svrhu izdvojeno je 200.000 evra, a veselo će biti širom Crne Gore, u kojoj će u najluđoj noći pevati najveće pevačke zvezde. 

Prema medijskim najavama, polovina od ukupno izdvojene svote biće uplaćena pevaču Zdravku Čoliću, koji će u noći između 31. decembra i 1. januara zabavljati Budvane i njihove goste.

U lokalnoj turističkoj organizaciji očekuju dolazak 15.000 gostiju i tvrde da će prometom biti ne samo nadoknađen uloženi novac, nego da će se i zaraditi.

List "Vijesti" navodi da je "praksu" da se za novogodišnji doček u Budvi plaća po 100.000 eura uvela Svetlana Ražnatović, koja je u Budvi pevala uoči 2005. godine. Toliko je kasnije uzeo i Dino Merlin.

Hotelijeri: Cene prošlogodišnje

Crnogorski hotelijeri saopštili su da će cene dočeka i smeštaja biti na nivou prošlogodišnjih. Četiri dana boravka u Splendidu, uz gala večeru 31. decembra, košta 360 evra po osobi. Ova cena podrazumeva i jedno dodatno noćenje gratis. Cena trodnevnog novogodišnjeg aranžmana, na bazi punog pansiona, u hotelu Palas u Petrovcu iznosi 350 po osobi. Poznati žabljački hotel Planinka nudi tri noćenje i tri svečane večere uz muzički program za cenu od 190 evra po osobi, dok se aranžmani u hotelu Polar star kreću od 300 do 350 evra po osobi. Cena trodnevnog aranžmana, na bazi punog pansiona, u hotelu Bjanka u Kolašinu košta 459 evra po osobi.

Crnogorsko primorje i za doček Nove 2013. godine biće stecište najveći estradnih zvezda iz regiona, što bi, kako smatraju u Turističkoj organizaciji te države, trebalo da bude garant dobrog provoda.

Veselo će biti u u obližnjim Bečićima, gde će gosti u najpoznatijem crnogorskom hotelu Splendid, najluđu noć moći da dočekaju uz pesme Hari Mata Harija i Jelene Rozge.
U petrovačkom hotelu Palas glavne muzičke zvezde biće Halid Bešlić i Neda Ukraden, a pored njih za dobar provod pobrinuće se i grupa Novi fosili.
U najpoznatijoj crnogorskoj diskoteci Maksimus u Kotoru u novogodišnjoj noći nastupaće Dženan Lončarević, a za 1. januar najavljen je nastup Severine.
U tom primorskom gradu novogodišnji program biće organizovan i na Trgu od oružja i Trgu Svetog Tripuna.
I hoteli na severu Crne Gore organizovaće doček Nove godine. Za vruću atmosferu na Žabljaku biće zaduženi Jadranka Bajraktarević, Bane Mojsilović, Milica Todorović i Milan Dinčić.
Veselo će biti i u Kolašinu, gde će u hotelu Bjanka nastupati Miroslav Ilić i Danijel Alibabić.